СОЦИЈАЛИСИТЧКИ ПОКРЕТ

У најширем значењу, овај се израз употребљава као ознака за оне организоване друштвене и политичке снаге које су изједначавају, залажу и боре за успостављање социјалиситчког типа друштвених односа. То су оне политичке снаге које у принципу одбацују било који облик класне доминације и експлоатације, нарочито капиталиситчке, и полазе од става да је социјализам не само могућ и вероватан већ и закономерна тенденција развоја савременог света. С друге стране, не мора се усвојити теза о апсолутној неизбежности социјалистичког преврата. Социјалиситчки покрети су политички субјект, носилац борбе за радикални социјалистички преображај друштва. Најзначајнији облик и, истовремено, језгро социјалистичких покрета у већини земаља су политичке организације (радничке и друге партије које су опредељене за социјализам). Појава стабилних и масовних социјалистичких покрета у највећем броју случајева је индикатор развијенијег степена идеолошке еманципације пролетеријата и других радних слојева становништва. Када знатнији слојеви радничке класе постигну виши степен класне свести (када од ''класе по себи'' еволуирају у ''класу за себе''), припремљен је терен за појаву и развој модерних социјалистичких покрета. ПРет тога су могуће разне социјалситичке секте, завернеичке групе, образовна и пропагандна друштва, али не и покрети који мгоду да врше притисак на постојевћу класну структури и да дејствују у правцу њеног превазилажења.

Сваки социјалистички покрет по дефиницији представља спој, синтезу социјалситичких идеја (различкитих интерпретација ових идеја) са организвоаном моћи која израста из радничке класе и других слојева и група радних људи. Овај специфичан спој (синтеза) разликује социјалистичке покрете од свих других организованих политичких снага савременог света. Различитост, плурализам социјалиситчких покрета у крајњој је линији последица разноврсности састојка који сачињавају ову синтезу. Разликују се не само теоријски и идејни садржаји који сачињавају идеолошку потку покрета већ и друштвено биће делова радничке класе и других радних људи који представљају материјалну снагу социјалиситчких покрета.

Изрази раднички и социјалиситчки покрет нису синоними. Постоје организације које аутентично изражавају и афирмишу (неке - најчесшће парцијалне) интересе радника (зато представљају део или целину једног радничког покрета), али се не опредељују за радикалну друштвену промену (социјализам). Своје концепције и политичку акцију ове организације задржавају у границама неких базичних институција постојећег поретка. Типичан пример су раднички синдикати у САД. Према томе, не мора свака организација радничког покрета да буде истовремено и део социјалиситчког покрета. На другој страни овог односа налазе се сличне могућности. У склопу социјалиситчких снага савременог света посотје субјекти (покрети) који се не могу истовремено дефинисати и као раднички (покрети). Разлог је тај што њихова база и њихово чланство нису најами радници и што главни мотив њиховог посотјања и деловања није борба за итнересе радничке класе. Пример за ово су неки народни покрети у неразвијеним земљама, који се изјашњавају и боре за социјализам, али им у целини недостају извесни елементи да бисмо истовремено могли да их третирамо и као раднички покрет.

Преузето из: Бранко Прибићевић - Социјализам светски процес, Београд, 1979.

Електронска обрада: vihor92@gmail.com