Међународни покрети

Међународни покрети - раднички, социјалистички и комунистички


а) Међународни раднички покрет


Од свих појмова из ове скупине овај је сасвим сигурно најмање одређен. Анализом многобројних текстова у којима се овај израз употребљава лако се може закључити да они који се њиме користе најчешће избегавају да прецизирају шта под њим подразумевају. (При том се често полази од предпоставке да је смисао и саджај појма толико јасан да се ''подразумева''.) Затим се може уочити да се израз користи као ознака за веома различите садржаје. Постоје два карактериситчна прилаза у интерпретирању садржаја овог појма: а) такозвана ужа интерпретација укључује у међународни раднички покрет само оне радничке и социјалиситчке снаге које поседују већи степен теоријске свести и које су радикалније у постављању битних захтева радничке класе и борби за њихову реализацију, и б) шира концепција која настоји да обухвати све најразличитије облике организовања радничке класе и испољавања социјалиситчких идеја.

Које од наведена два значења треба прихватити као тачно, ближе савременој политичкој стварности? Ниједно. Полазећи од раднијих разматрања о суштинским одредбама појма политички покрет (који увек претпоставља известан минимум заједништва, идеолошке и политичке кохезије, способности да се остварује бар донекле координирано дејство у жељеном правцу), сасвим је сигурно да такав међународни ентитет не постоји.

У савременом свету не постоји интернационална заједница, ентитет (не у смислу организације, јер тога очигледно нема) који би поседовао и најелементарнији минимум неопходне кохезије у области идеологије и политике, а да и не говоримо о организационој повезаности и кординацији иницијатива и акција. Многобројне радничке организације, које делују у различитим друштвеним околностима, толико се међусобно разликују да су јединствено у ставовима и координира акција у правцу остварења одређених заједничких циљева данас практично сасвим искључени. У време када су циљеви за које боре поједини раднички покрети веома различити, сигурне не постоји основни предуслов за координирану акцију.

Упркос свему, овај израз се и данас веома много употребљава. То се пре свега објашњава још снажно присутном конвенцијом. У првим фазама развоја самосталног класног покрета, док је он био претежно ограничен на европско подручје, постојао је много већи степен идеолошке и политичке сличности као и организационе повезаности. У то време било је много више основа да се гоовори о међунарондом покрету. Када данас сусрећемо или употребљавамо овај израз, то је прихватљиво само у случају ако то чинимо у смислу одређене конвенције, ако њимњ жњлимо да укажемо на свеукупност различитих самосталних покрета и организација. У сваком случају, морамо стално имати у виду да међународни раднички покрет као реални интернационални политички феномен stricto sensu не постоји.

С друге стране, израз је значајан део традиције међународног социјализма и револуционарних борби широм света. У том смислу он и данас има неумњиву вредност. Коришћењем овог израза врло често се настоји нагласати интернационални карактер радничке класе и пролетерских борби. Због тога у многим интерпретацијама овај термин није вредносно неутралан. Он више изражава ставове и хтења појединих аутора и организованих радничких и социјалиситчких снага о томе ккава би требало да буде унутрашња структура организованих радничких снага широм света, него објективан израз о реалним односима.

Уместо израза међународни раднички покрет, за научну комуникацију много је адекватнији термин савремени раднички покрет. Уколико се желе обухватити још шире прогресивне и револуционарне снаге, може се користити термин ''савремени раднички и социјалиситчки покрети'' или ''раднички и социјалиситчки покрети савременог света''.


б) Међународни социјалиситчки покрет


Овде се сурсрећемо са веома сличним проблемима, као кад је реч о изразу међународни рандички покрет. Израз се веома широко и сасвим неадекватно употребљава. И овде има доста политичког прагматизма и елемената политичке традиције и духовне конвенције. Израз упућује на закључак да постоји међународни ентитет, организоване социјалиситчке снаге које су толико међусобно повезане да могу у извесној мери координирати и усмеравати своју активност. Сасвим је очигледно да данас такав ентитет не посотји. Мноштво разноврстних субјеката боре се за социјализам обележавају тако различити међусобни одности, који испуњавају целу гаму односа - од најприснијих савеза и сарадње до тоталних раскида и конфронтација - да је сасвим илузорно говорити о међународном покрету. У сваком случају, није правилно употребљавати овај израз у једнини - поједине струје и групације чак су и у новијој историји социјализма деловале као међународни покрет. С друге стране, израз међународни социјалиситички покрет много је адекватније одражавао стварност међународног социјализма у неким ранијим фазама његовог развоја, особито у другој половини прошлог века, јер је у то време био присутан доста висок степен међусобне солидарности, сарадње и заједништва у односима између готово свих крупних снага међународног социјализма. Институционални израз и шптврда да је у то време постојао међународни социјалистички покрет су велике међународне организације које су тада окупљале и обједињавале готово све значајније социјалиситчке снаге - Прва и Друга интернационал. У ствари, Прва интернационала се највише приближавала стању које се може означити као међунаронди социјалистички покрет. Она је била не само центар окупљања, размене информација и сарадње већ и средство усмеравања, координације акције. У Другој интернационали ове су компоненте биле много мање заступљене, али је она ипак, на једној врлој широкој основи, окупљала највећи дао организованих социјалиситчких снага.

После великог расцепа у међународном соицјализму крајем првог светског рата, више се не може основано говорити о међунарондом социјалистичком покрету. Социјалистичке снаге се деле и поларизују у велике идејно-политичке и организационо-политичке формације, које не само што не сарађују (не координирају своје политичко деловање) већ су и врло често ангажоване у дубоким и жестоким међунарондим сукобима. Још важније: у реалним класним борбама и политичким сукобима ове су групације често заузимале сасвим опречне ставове и улоге. Правац њихових политичких дејстава био је такође веома различит, све до потпуне опречности. КАда различитост, подељеност и међусобни сукоби постану тако значајно обележје односа између социјалиситчких снага, не може се више говорити о посотјању једног (још мање јединственог) међународног социјалиситчког покрета. У овој анализи осбито је значајан елеменат подељености и сукоба, а не децентрализације, полицентрализма, аутономије и плурализма зато што су први искључивали могућност међународних покрета, а други не. Из чињенице да организоване соицјалиситчке снаге у протеклих пола века нису имале карактер међунарондог покрета никако се не може изводити закључак да такав тип заједнице нер може да постоји у будућности. Ово посебно стога што се међународни покрет не може да поистовећује са постојањем међународног директивног центра. Међународни покрет је сасвим могућан и у контексту односа између потпуно самосталних социјалиситчких покрета, идејно-политичке различитости и разруђености као и децентрализованих односа. Битно је да посотји спремност за сарадњу и да се у најопштем смислу делује тако да линије акције нису опречне, већ у основном конвергентне. Значи: битно је да се политичка енергија и снага не троше претежно на међусобне обрачуне, већ на убрзавање историјског процес прелаза из класног у бесклано друштво.


в) Међународни комуниситчки покрет


Од свих међународних рандичких и социјалиситчких ентитета који се означавају изразом међународни покрет, комунистичко крило међународног социјализма у једном раздобљу свог развоја најпотпуније је одговарало критеријумима које намеће такав тип међународне заједнице. Током неколико децинија комуниситчко крило је стварно било у свему међународни покрет. Комунистичке партије су у овом раздобљу оствариле већи и виши степен идеолошке, политичке и организационе кохезије него што је то постигнуто у било ком другом случају у историји међународног социјализма.

Данас то више није тако. Од 1948. године, када је КП Југославије одбила да се повинује ауторитету ''међународног центра'' и почела да самостално изграђује своју унутрашњу и спољну политику, отворен је процес дубоких променеа у односима између комуниситчких партија, па стога и у структури њихове међународне заједнице. После сукгова између совјетске и кинеске партије односи су се толико променили да се више не може конзистентно употребљавати израз међународни комуниситчки покрет. Очигледно више нема истоветности, а понекад ни веће сличности у концепцијама, нема више ни међународног центра који би својим ауторитетом могао да обезбедити ефикасну координацију акције, што значи да наведе све партије да усвоје исту политичку линију. Најважнији доказ је ипак то што неке партије, укључујући и известан број најснажнијих, више нису у стању да остваре ни најнижи степен усклађивања ставова, координиране акције и сарадње. Напротив, односе ових партија карактерише крупно разилажење, па чак и отворени политички сукоб. Оне се изјашњавају и боре не за сличне или конвергентне, већ, понекад, за сасвим опречне политичке ставове и циљеве.

И поред тога израз међународни комунситички покрет још се употребљава. Понекад је то више знак одређене конвенције, традиције, него неспремности да се прихвате нове реалности односа снага и структуре комплекса комуниситчких партија. У неким случајевима израз се задржава искључиво као terminus techicus без придавања било каквих вредносних елемената. Ипак, у неким случајевима инсистирање на овом термину одражава и одређене политичке прилазе и интересе - упорно одбијање да се прихвати нова констелација односа у свету комунистичких партија. Тада је инсистирање на овом изразу саставни део настојања да се поврати превазиђени тип односа, да се спречи процес еманципације комуниситчких партија од власти и утицаја оних који и даље полажу право да говоре ''у име покрета'' и задрже позицију међународног ''центра''.

Преузето из: Бранко Прибићевић - Социјализам светски процес, Београд, 1979.

Електронска обрада: vihor92@gmail.com