КОМУНИСТИЧКИ ПОКРЕТ

У комунистички покрет укључујемо оне организоване друштвене снаге које се залажу за комунизам као коначни циљ и која на један или други начин полазе од теоријског наслеђа Маркса, Енгелса и Лењина. Кажемо ''на један или други начин'' зато што су данас веома испољене разлике у интерпретацији и начину прихватања овог наслеђа код појединих комунистиичких партија (односно покрета). И поред ових разлика, тешко би било спорити да ове организације представљају комунистичку партију или комунистички покрет у ослобођеној земљи.

Израз комунистички покрет обухвата ужи део савремене друштвено-политичке стварности него појам социјалиситчки покрет. Ово би могла да буде парадоксална тврдња ако се зна да у свету постоји много више комунистичких него социјалиситчких партија. Констатација је ипак тачна, пошто комуниситчке паритје и покрети несумњиво представљају део - и то значајан - организованих социјалистичких снага савременог света. У том смислу оправдано је тврдити да су оне и део социјалиситчког покрета. С друге стране, сасвим је сигурно да многе социјалиситчке покрете не можемо поистоветити са комунистичким. Поред комунистичких партија постоје и многе друге социјалиситчке снаге, и зато кажемо да је ово ужи појам.

Diferentia specifica комунистичког покрета је нарочито у: а) вишем нивоу теоријске свести који комунисти уносе у политичке борбе, б) већој доследности, одлучности и радикализму у борби за револуционарни преврат, в) настојању да се стално повезују у једниствену политику посредни и даљи циљеви, тактика и стратегија покрета, г) већем наглашавању интернационалне димензије револуционарне3 борбе пролетеријата, и д) специфичан облик полтичке организације. Овај послесњи моменат има особито велики практичан значај. Комуниситчки покрет је увек придавао већи значај полтиичком организовању пролетеријата него било која друга групација међународног социјализма. У крилу овог покрета развијен је тип револуционарне полтиичке организације који поседује изразито велику унутрашњу компактност, мобилност а често и ефикасност дејства. О неким од ових мемената, посебно о последњем, виће више речи касније. Позната Марксова и Енгелсова одредба специфичних елемената овог појма ни данас није ништа изгубила од своје актуелности.

''Комунисти се разликују од осталих пролетерских партија само тиме што, с једне стране, они у различитим националним борбама пролетера истичу и проводе заједничке, од националности независне интересе целокупног пролетеријата, а с друге стране тиме што они на различитим степенима развитка, кроз које пролази борба између пролетеријата и буржоазије, стално заступају интересе целокупног покрета.

Комунисти су дакле у пракси онај део радничких партија свих земаља који је најодлучнији, који стално гура даље, они теоретски предњаче осталој маси пролетеријата разумевањем услова, тока и општих разултата пролетерског покрета.

Најближи циљ комуниста јесте исти као и свих осталих пролетерских партија: формирање пролетеријата у класу, рушење буржоаске владавине, освајање политичке власти од стране пролететеријата... Комунисти се боре за непосредне циљеве и интересе радничке класе, а истовремено се боре за будућност покрета.''

Преузето из: Бранко Прибићевић - Социјализам светски процес, Београд, 1979.

Електронска обрада: vihor92@gmail.com