B. Pribićević - Pojam (sindikata)

Napisano:
Izvvor: Branko Pribićević, Socijalizam svetski proces, Beograd 1979.
Prvi put izdato: Branko Pribićević, Socijalizam svetski proces, Beograd 1979.
Elektronska obrada:vihor92@gmail.com


Veliko je mnoštvo pojavnih oblika sindikata, različite su njihove uloge u pojedinim društvima, još su veće razlike u njegovim teorijski interpretacijama. I pored ovih razlika, mogu se indentifikovati neki osnovni zajednički momenti koji određuju sindikat kao specifičan oblik klasnog organizovanja proleterijata, osobito kao fazu u razvoju modernih radničkih pokreta. Najvažniji su ovi momenti:

- Sindikat je prvi modaeran oblik klasnog organizovanja najamnih radnika; on se pojavio znatno pre radničke političke partije, kao i radničkih zadruga. Razlog za ovakav redosled je u tome što radnici brže i lakše osvajaju nivo klasne svesti koji je dovoljan za formiranje sindikata. Pojava radničke partije pretpostavlja znatno viši nivo klasne svesti.

- Sindikat je najneposredniji oblik radničkog organizovanja. Pod ovim podrazumevamo takav oblik organzacije do koga su radnici najčešće dolazili sami, oslanjajući se na svoje klasno iskustvo. To je oblik organizovanja koji nije morao - bar ne u većini slučajeva - da se spolja unosi u radničku sredinu. Gornju tezu praksa veritifikuje i na taj našin što tzv. prosečan radnik postiže najveći stepen identifikacije upravo sa ovim oblikom organizacije.

- Sindikat je najuniverzalniji oblik radničkog organizovanja. Ovo znači da se sindikati javljaju u najvećem broju zemalja, u najraznovrsnijim oblicima društvenih zajednica. Danas su sindikati prisutni u gotovo svim društvenim zajendicama gde je ekonomski razvoj doveo do pojave najamne radne snage - od najrazvijenijih, do onih gde su učinjeni tek prvi koraci u razvoju modernih proizvodnih snaga.

- Sindikat je najmasovniji oblik radničkog organizovanja. U radničkim sindikatima okupljen je neuporedivo veći procenat najamnih radnika nego u njihovim političkim organizacijama. Ako ne računamo zemlje gde članstvo nije potpuno dobrovoljno, sa sigurnošću se može tvrditi da su sindikati najmasovniji u nordijskim zemljama gde se ponekad i 90% zaposlenih manuelnih radnika nalazi u redovima sindikata. Na drugom polu nalaze se neke slabo razvijene zemlje gde je sindikat obuhvatio manje od 10%. Sindikalno članstvo u pravilu je uvek mnogobrojnije nego članstvo radničkih partija. U mnogim zemljama sindikati okupljaju i pet do deset puta više radnika nego radničke partije. U svetskim razmerama ovaj odnos je sličan. Dok sindikati okupljaju oko tri stotrine miliona radnika, u svim radničkim partijama nalazi se približno osamdeset miliona ljudi od kojih su približno tek jedna polovina radnici.

- Sindikat je organizacija koja prevashodno ima za svrhu zaštitu i unapređivanje neposrednih, pre svega ekonomskih interesa svojih članova. Boreći se za interese svojih članova, sindikati vrlo često bitno utiču na uslove života i rada svih zaposlenih.

- Smisao je pojave sindikata da se izmeni krajnje nepovoljan raspored moći u odnosima između kapitala i rada. Sindikalno organizovanje doprinosi ovoj redistribuciji moći na dva načina: prvo, donosi ublažavanje ili čak i potpuno uklanjanje konkurencije između pojedinih grupa najamnih radnika (podeljenost između različitih struka, grana privrede ili preduzeća) i drugo, omogućava da se borojnost radničke klase pretvori u koncentrisanu društvenu moć i političku energiju.