S. Marković - Odgovor na otvoreno pismo dr. V. Đorđevića

Написано:
Извор: Светозар Марковић, Сабрани списи III, ''Култура'', Београд, 1965.
Први пут издато: ''Радник'' бр. 51 од 17. маја 872.
Електронска обрада: vihor92@gmail.com


Драги докторе,

Негда ме је страшно једио онакав напад као што је твоје отворено писмо. Сада ме, видиш, то нимало не једи. Ја ти одговарам сасвим хладнокрво, јер знам из искуства да сви који се у књижевности боре таквим оружјем каквим се ти бориш, остају морално уништени. Управо они сами себе уништавају.

Пре свега, докторе, имам да приметим да ја не примам да ме одељујеш од осталих сурадника на ''Раднику''. Чевек који се са ''папагајима'' дружи мора бити и сам папагај. Али кад неко учи 7-8 година лекарске науке, па постане стручњак у томе послу, то му ни најмање не смета да буде шарлатан у другој каквој струци. Ја не велим да то мора бити уопште, али свакојако изгледа врло детињасто и смено када један лекар утрчи у препирку о радничком питању, па онда свакога који немама ма какву диплому да је стручњак у неком деветом предмету назиље ''шипарцем'', ''папагајем'' и т. д. у радничком питању - питању из друшвених наука, за које данас у Европи и у целом свету нити постоје школе нити какве дипломе, за које дакле нарочито треба самосталнго рада и учења. Ти велиш просто: ја сам доктор, а ви? Ви нисте ништа, зато мора бити истина оно што ја говорим, па ма говорио о китајском језику о коме немам ни појма. Истина и знање доказуеј се разлогом и делом, а не докторским дипломама. Та ти знаш докторе да ни докторска диплома не јамчи сваки пут да је лекар одиста тврд у својој струци, а каоли у чему другом.

Али то ћемо видети кад свршимо разговор о радничком питању. Твоје отворено писмо говори само о мојој личност, и ја ти на то одговарам.

Ти си започео твоје писмо онако исто као и г. Владимир Јовановић некадању своју полемику са мном: да сам ја променио сијасет факултета, да нисам ниједну науку изучио темељито већ све површно, да нападам на заслужне људе који су ме учили ''срицати'' ''грађанску слободу'', ''општинску самоуправу'', да сам без разлога критиковао прва два броја ''Мл. Србадије'', да сам страсно желио да се пустим у политичку борбу и да постанем вођ неке партије и т. д. Ама све оно исто што ми је г. Владимир превацивао, па чак напослетку да сам нечији ''тајни агент'', само г. Владимир изнео је да сам агент руски, а ти тајанствено намигујеш некоме да ја имам неку погодбу са ''трећом српском династијом''.

У оно време то ме је страхота жестило и ја сам писао против жустре реплике и дуплике - али сада увђам да је та жестина била сасвим непотребна. Видиш, драги докторе, кад човек већ налази за нужно да потрже чињенице из нечијег приватног живота, па да њиме објашњеава његов јавни рад - ваља страшно пазити да су те чињенице истините. Онда су оне заиста страшно оружје у борби - али само онда. Али тешко ономе који износи лаж и клевету као чињеницу. Одмах, при првом судару, његово се оружје распада у прашину, а он остаје пред светом као прост лажов, клеветник, денунцијант... Питај г. В. Јовановић колико је он успео својом полемиком да ме укаља пред српским светом и колико ми је части принела та полемика?

Каквим се чињеницама из мога живота ти служиш?

Ево нека свет види.

Ти велиш да сам ја отишао у Русију ради науке, да сам се тамо занео руском социјалистичком борбом, и њиховим социјализмом, који је у ствари ''карикатура'' и т. д. Како сам се ја образовао у правцу социјализма! Какав је руски социјализам и у каквом одношају он стоји спрам социјализма на западу и спрам друштвених наука на западу? Ради чега сам ја отишао у Швајцарску и т. д. О свему томе ти не знаш ама баш ништа, као год што не знаш колико су опширна и темељита моја знања у струци којом се сада бавим и као што не знаш шта ја радим откако сам у Србији. На пример: ти велиш да ја само прводим из ''Фрајштата'' и К. Маркса. Фрајштата не знам ни по имену; од К. Маркса, и ако ми је познат, нисам никада ништа преводио осим 2-3 цитата који су ми дошли у мојим чланцима. Све што си ти натрпао о моме образовању показује ништа друго него твоју детињасту охолост. Хоћеш пред светом да покажеш над једним ''шипарцем'' своје психолошке штудије. Али ако хладнокрвно промислиш, сам ћеш увидети да је то твоје понашање спрам мене у најмању руку смешно - да не речем безобразно.

Ти велиш да ме је страсна жеља за политичком борбом одвукла од науке те сам сваки час мењао факултете и нисам никакав ''занат'' изучио којим би могао зарађивати свој хлеб.