Napisano: Članak je nepotpisan.
Izvor: T. Stanojević, D. Marković, Tito život i rad, ''Stvarnost'', Zagreb, 1977.
Prvi put izdato: ''Organizovani radnik'', br 35 od 26. avgusta 1926.
Elektronska obrada: vihor92@gmail.com
Stanje radnika u brodogradilištu (radnici ga zovu grabilište i to mu ime bolje odgovara) u Kraljevici očajno je. Ono je tako slabo, da bi se, kako narodna poslovica veli, i đavo nad time rasplakao.
Kada radnici u podne idu na objel i kad ih tkogod vidi taj ne bi ni u snu pomislio, da su to kvalifikovani radnici. Prije bi po njihovom izgledu, mislio da su to prosjaci jer su mjesto odjela umotani u razne krpe i prnje.
Kada se se pogleda te siromašne i odrpane radnike i onu lijepo i bogato obučenu gospodu buržuje što su se, nakon teškog ''rada'' po šantanima, barovima i drugim zabavištima, u Kraljevicu doselili da se odmore onda mu postaje jasna klasna razlika.
Radnici se muče i rade od jutra do mraka i hodaju kao prosjacij, blijedi i iscrpljeni a kapitalisti, koji ništa ne rade nego se dosađuju, blistaju u svili i znoje se od sala i debljine a njihovi obrazi hoće da puknu od jedrine i zdravlja. To je božansko društveno uređenje!
Da bi se radnike podpuno dotuklo uprava je uvela rad na akord. Plaće se kreću kako slijedi: kvalifikovani radnici od 3 do 6.5 Din, predradnici 6.50 do 7.20 dinara i naučnici od 1.20 do 2.70 dinara na sat.
Na te plaće računa se još premija od 30 do 70% što kod srednje kategoriji iznosi 7 do 8 dinara na sat.
Premija je ipslaćivana do sada dok je poduzeće zarađivalo po 150 do 240 posto na svakome radniku, ali kada je posao smanjen onda je poduzeće odredilo, da tu premiju ukine. Na taj bi način radnička dnevna zarada bila smanjena za 50 do 6 posto. Pošto nema kolektivnog ugovora, a radnička je organizacija slaba to je za poduzeće posao u tome pogledu olakšan.
Povrh toga radnici dobivaju svoju plaću neredovito i sada su u zaostatku za 5 nedelja i tako se to radi već 5 godina. Novac, koji vlada pošalje za isplatu radnika, ostane na Sušaku u banci, koja je glavni akcioner toga poduzeća.
Radnici su slali telegrafske i pismene proteste i pritužbe na sve strane, na Ministarstvo Socijalne Politike i na Inspekciju Rada ali ni od kuda odgovora.
Kada Inspektor Rada dođe u poduzeće to radnici istom drugi dan saznaju. Šta to sve znači?
To znači, da radnici sami moraju svoju sudbinu uzeti u svoje ruke, jer se oni nemaju nadati pomoći ni od kuda.
Treba stisnuti rastrkane redove, treba zajednički i solidno braniti sve dosadašnje tekovine a boriti se za bolji život.
Pretplati se na:
Objavi komentare (Atom)
Nema komentara:
Objavi komentar