Posetite stranicu ''Doba Heroja''

''Doba Heroja'' - NOB, Josip Broz Tito, Socijalisitčka Jugoslavija itd.

7. srp 2008.

S. Marković - Šeprtljarenje hrvatske Narodne stranke

Светозар Марковић
Шепртљарење хрватске Народне странке


Тек што се је распустио Хрватски сабор, већ се натежу нови преговори са маџарском владом. Понашање Народне хрватске странке сувише је чудновато. Ми га за сада називљемо само шепртљарењем стога што мислимо да оно долази отуда што начела њена нису изграђена, па не уме да узме један сталан правац. Али врло лако може бити да њено понашање заслужује много гори назив.

Одмах после распуста Сабора, ''Обзор'', орган Народне странке, са највећом наивношћу исприча нам како су чланови Народне странке били сасвим искрени и поштени у преговорима с маџарском владом, како су њој обећали своју помоћ против свију противничких партија - управо тражећи власт у Хрватској; Народна странка обећавала је да ће у накнаду за то свом снагом својом помагати данашњу владу у Маџарској. ''Обзор'' као да је био сасвим заборавио да у осталој Маџарској живе друге ''народности'', између осталих и Срби, који су до јуче били њихови савезници. ''Обзор'' није ни помишљао како ће се допасти незадовољним народима у Маџарској тај савез са данашњојм владом, која их гњави свуда где год може и против које се ти народи боре. Зар не би могли ти народи сматрати такав савез са маџарском владом као издајство својих савезника у борби против заједничког непријатеља?

Али, кад су савезници хрватске Народне странке прећутали ту ствар, нећемо је ни ми заподирати. За нас је важно начелно питање: како сме једна партија, која се зове ''народна'', да помаже владу једне партије као што је Андрашије - Деак[1] или уопште ''десница'' маџарска? Знају ли Хрвати да је то влада која је укинула демократске дружине самих Маџарске, која је уништила жупанијску самоуправу, која је укинула изборне студије, која гуши сваку слободњачку мисао код свију народности без разлике, напослетку, која је дозволила јавну крађу својих органа, као што сведочи лоњско поље и лимито - со и која крадљивица још штити[2]? Није могуће да су то Хрвати заборавили. Па шта значи онда тај савез којим се Хрвати обавезују да помажу десницу? Да ли се они у начелу слажу са таквом владавином па само желе да у Хрватској они заузму место деснице? Или се не слажу па жртвују своја начела, као и своје савезнике само да добију независност хрватске краљевине.

Ми још не узимамо на се да решавамо које је од тога двога, али унапред кажемо да не знамо које је горе. Било једно, било друго, тек види се да су начела Народне хрватске странке веома лабава.

Данас Народна странка хрватска опет започиње преговоре са владом, а овамо се извињава и пере пред народом да је она од владе позвана, а да се није наметала. Ту опет Народна странка у Хрватској показује своју наивност, која граничи са глупошћу. Очевидно и за моралну јачино народне странке није никаква хвала ако она одмах полсе шамара, што га је добила од владе, трчи на њен позив да се наново мири и подноси своје услуге.

Овакво шепртљарење и шуровање са једном назадњачком владом не може се опростити никавкој ''народној'' странци, па ма како се она заогртала одећом ''патриотизма''. Ваљда да знају Хрвати да ''начело народности'' по себи није напредњачко начело. Оно може бити у рукама вештих властољубаца оруђе назатка и тираније, као год што може бити у рукама свесних патриота оруђе народног напретка.

Ми смо већ у ''Раднику'' говорили да је ''федерализам'' што га хоће Хрвати, Чеси и други ''историјски'' народи у Аустро-Угарској[3] сасвим различит од федерализма начелног који се оснива на слободи личности и самоуправи општинској и окружној. Федерализам историјских народа, под круном хабсбуршке династије, значи васкрснуће оних монархијских државица које су давно ишчезле историјским развитком - значи враћање уназад за неколико векова. Хрвати и ако су вазда стајали на земљишту својих историјских права, барем нису никада излазили јавно, да су они готови жртвовати и личну слободу и самоуправу народну зарад круне Звонимирове и краљевине Хрватске. До сад Хрвати нису излазили јавно да хоће да обуставе слободњачки развитак мисли код српског и хрватског народа, који све више тежи да уништи монархију аустро-угарску, да створи слободну народну државу и без крупне св. Стефана, али и без круне Звонимирове.

Ми засад нећемо ништа даље да говоримо. Но само опомињемо хрватску Народну странку: ви, господо, можете добити вашим преговорима савезнике у Лоњају и Маџарској ''десници''[4], али ћете у исто време изгубити савезнике у свима пријатељима слободе српског и хрватског народа; а пре или после изгубићете главног савезика, тј. народ српско-хрватски, јер народ тражи: рад, материјално благостање - слободу, а не владу хрватску.

_________
Напомене:

[1] - ''Партија Андраши-Деак'' је склопила Аустро-угарску нагодбу 1867. године, а потом, дошавши на влади, и Угарско-хрватску нагодбу 1866.

[2] - Афере настале пиликом исушивања Лоњског поља и продаје лимито соли биле су од великог политичког значаја и за Хрватску тога доба. И у малверзацијама друштва које је вршило исушивање и у шпекулацијама око продаје слободних количина соли у рејонима Војне границе имали су учешћа и правци Хрватске унионистичке странке, која је била склопила нагодбу с угарском, на челу с баном Раухом, што је довело и до бановог пада.

[3] - Видети напомену 2 за претодни чланак. (Ништавило парламентаризма у Аустро-угарској, е.о.)

[4] - Хрватска Народна странка, пошто се одлучила на попуштање, почела је преговоре с мађарским министром-председником грофом Лоњанијем о ревизији Хрватско-угарске нагодбе.

Преузето из: Сабрани списи III, ''Култура'', Београд, 1965.

Електронска обрада: vihor92@gmail.com

Nema komentara: